*****ANGELS PAGE*****

Danima pokusavam da popunim praznine koje su ostale posle tebe..praznine u vremenu koje je nepovratno nestalo.. tesko mi ide…Znam da te nema i da nisi tu, da te ne smem pozvati i da neces doci, a opet kako to objasniti rukama koje su te ostale zeljne… pozelim da si tu, da pricas, da trazis muziku na kompu …da se bunis jer ti je kafa nedovoljno slatka..sada je vise i ne kuvam ni sebi….pokusavam u sobi pronaci zaostale tvoje tragove,pogledom dodirujem sve ono sto si ti nekad gledao…u uzaludnoj zelji da te bar na tren osetim…nema te moja nesreco… i neces doci…a nedostajes…toliko toga je ostalo neizgovorenog izmedju nas…ogrnuli smo se tisinom i otisli svako na svoju stranu…sada nas samo tisina spaja i muzika….kroz nju vracam secanja i pokusavam da nadjacam nemi krik u grudima koji jedino ja cujem…

Možda ćeš nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapkaćeš u jednom mestu, tražeći način da se otrgneš svega, dođeš do spasenja koje u tom trenutku nije poraz, već samo prosečnost zauvek udaljena od pobede. Biće ti teško da se odbraniš od naleta onih koji čine sve da te privole da udišeš prašinu sa dna zajedno sa njima i budeš bezbrižan u toj prosečnosti. Ne staj, nemoj se povlačiti, razmisli, i kreni dalje, makar te ti koraci iz prašine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne piše dobro. Biće još gore, vući ćeš se, potonućeš do kolena. Pomislićeš da je kraj onog trenutka kada se kišne kapi obruse na tebe, ali hrabrost koju si ispoljio neće ostati nenagrađena. Voda će sa tebe isprati blato i postaćeš čist kao izvorska voda, za razliku od njih koji će zauvek udisati prašinu prosečnosti.

Sve ono sto zelimo,danas nam nije dopusteno da imamo,sve sto bi covek pozeleo u zivotu bilo bi mnogo,zadovoljavaj se sitnicom jer zivot je takav,ne uzmes danas, sutra ga nema…Danas nema osobe na svetu koja bi ti u necemu pomogla,koja bi ti pomogla da iskazes svoja cedna i nevina osecanja,cak i oni najblizi ponekad su tako daleko,jedino mozes verovati prijatelju,a prijatelji ti ne mogu biti svi,kako da otkrijes ko je onaj pravi?Pravi prijatelj je onaj koji je stalno uz tebe,koji ti pomaze,koji te podrzava i onda kada nisi u pravu,koji ti istinu pokazuje pred ocima i onda kada ne zelis da je vidis.Takvih je osoba danas malo…

 …o tebi vise ne znam nista,polako mi pahulje snega zatrpavaju trag do tebe……procice mnoge zime i docice neka nova proleca,a tvoj osmeh ce sijati na tudjim ramenima…

 …dugo cu gledati ka tvojoj ulici,i traziti te u drugim ljudima,a secanja ce se topiti ko pahulje i izgubiti..

ne,nisam te volela,ali bio si mi drag,jedna dobra dusa za sve,ali mozda ne i  toliko za mene…

… mozda ti ustvari  i nikada nisi postojao…ti si samo bio severac,santa leda,kisa..siroki osmeh i tisina,velika tisina…..pa zasto mi onda falis?  kada sam setala sama i trudila se za oboje…….mozda zato sto severac donese ponekad poljupce,pogled sa sante leda u zvezde je jako lep,

ukus kise sa tvojih usana je lepsi od pitkog vina, tisina ponekad govori vise od hiljadu reci,

a osmeh ostavljas da te po njemu pamtim…

Ne dozvoli da ti drugi ruse svet koji si sam sagradio.Oprastaj drugima koji su te uvredili,ma koliko god velika uvreda da je,ali nikad ne oprastaj do kraja!Nauci da ne obracas paznju sta drugi misle o tebi jer ces samo tako da srusis svoje

samopouzdanje!Bavi se SAMO svojim zivotom,ne radi ono sto ti ne zelis da drugi tebi rade.Pokusaj da saslusas i sve resavaj recima.Ponekad glumi ako mislis da je to potrebno,pokazi i losu stranu!Uvek idi uzdignute glave,ma koliko god da je oko tebe jezika koji te kaljaju i pogleda koji te odmeravaju,jer zivot je jedan,svemu se trebas suprotstaviti pa i ljudima!A na kraju ako se izboris,jedino ces TI izaci kao BORAC…

U iskrenom prijateljstvu…najvredniji poklon koji mozemo dobiti…je ispruzena ruka i otvoreno srce…kad osetis da je neko otvorio svoju dusu pred tobom…kao dragocenu knjigu …I da ti na dlan spusta po jednu stranicu svog zivota…moras je pazljivo citati…necija knjiga duse ostane zatvorena…jer nije pronasla srce …dovoljno iskreno da je procita…ja svoju knjigu duse…vec dugo za vas otvaram…skoro svakodnevno po jedna stranica sleti na vase dlanove…vecinom mastilom tuge pisana…drugacije bi bilo laz i obmana..poneka od tih stranica bude zamrljana…mojim suzama…a ponekad i vase izmamim..i ako to nisam zelela…ipak … hvala vam…sto postojite… sto svaku stranicu koju na vase dlanove spustim…umete srcem procitati…I veceras …prstima po tastaturi ispisujem jos jedan monolog svoje duse…jer znam…da postoje toliko onih …koji se tisinom ko mesecinom pokrivaju……koje noci provode uz monitor…trazeci reci kojima ce sopstvenu bol ublaziti…a ipak… svoju knjigu se ne usudjuju otvoriti…

Ako stvarno želite da znate koliko ste bogati….

 ne morate sesti i izbrojati novac koji imate….

Dovoljno je samo da pustite suzu… 

i izbrojite koliko će se ruku pružiti da je obrišu.

Zivot je za mene uvek predstavljao neobicnu, jezgrovitu i mnogoznacnu zagonetku. U njemu nije uvek crno i belo.Nekada su nasi putevi trnoviti, a nekada sa lakocom zanjemo uspehe. Za neke stvari jednostavno nemamo obrazlozenje a od starih sam cuo da to nazivaju ‘trenutak’. Ja to objasnjavam da je zivot zacinjen dobrom ili losom srecom… Zapravo, smatram da od zivota treba uzeti maksimum. Trebamo iskoristiti svaki trenutak, svako sada! Naucimo da cenimo male stvari, da im se radujemo ali i uvek tezimo ka visem. Na neuspehe ne treba gledati kao na poraze, vec kao sansu da nesto naucimo, ispravimo, u buducnosti ne ponovimo! Greske se moraju desiti kad – tad i one se desavaju s’ razlogom. Kada coveku lose ide, sklon je da idealizuje stvari, da masta i kreira sopstvene iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam coveka, njegov beg od stvarnosti i od stvari koje ga cine nesrecnim i koje ruse njegovo samopouzdanje. Smatram to dobrom psiholoskom terapijom, jer pravi zivotni izazovi tek predstoje, Usponi i padovi u zivotu se smenjuju kao dan i noc, jer svaka strana ima svoju kontra – stranu.Najbolje je kada zivotni balans dovedemo u ravnotezu. Ljudi se trude da od zivota uzmu najbolje i u sto vecoj kolicini. Ponekad zaborave da je potrebno i sebe davati isto tako nesebicno kako se i nama sam zivot daruje. Za srecu i zadovoljstvo su potrebna odricanja i zrtve. Sto su zrtve vece, to su odluke teze, ali i uspesi sladji. Zivot delim u 3 neraskidive celine… Proslost – koju treba ostaviti tamo gde je, nikako je ponovno ne prozivljavati, samo se ponekad setiti lepih momenata, osvrnuti na greske, ali ne da bi se kajali vec da bismo ucili… Sadasnjost za koju treba da zivimo, koristimo svaki njen tren, uzivamo jer vreme ne mozemo da vratimo. Od nje zavisi nasa buducnost…Zivite zivot punim plucima! Posvetite se sebi, ali i drugima. Negujte hrabrost, plemenitost, iskrenost…Trudite se da vase odluke budu kao decje igre jer u njima nece biti zlobe,zato su deca najveca radost sveta a ljudi koji su njima slicni najveca radost danasnjice… Radujte se, ali i obradujte! Volite, ali i zasluzite da budete voljeni… Ostavite svoj trag, svoj pecat…jer to je zivot! Ja biram da zivim, a vi?!

                                                               V.R.

“Verujem da je život poput reke i da većina ljudi uskače u tu reku nikada zaista ne odlučivši sta i gde žele završiti. I tako za vrlo kratko vreme oni bivaju uhvaćeni u struji: struji događaja, struji strahova, struji izazova. Kada stignu do mesta gde se reka prosiruje, oni ne odlučuju svesno gde žele poći ili koji im smer odgovara. Oni jednostavno “idu kako ih voda nosi”. Postaju deo gomile ljudi koju usmeravaju događaji umesto njihovih vlastitih vrednosti. Ostaju u tom nesvesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbesnele vode.U tom trenutku kažu: “Oh, k vragu!” Ali, tada je već kasno. Nalaze se pred padom. Ponekad je to emotivni pad ili kajanje za necim sto se moglo imati a nema se…Velika je verovatnoca da je ono što vas trenutno opterećuje u životu moglo biti izbegnuto boljom odlukom uzvodno.”

                                                                      V.R.

U sahu se svi bore da osvoje kralja,a ja sam se u svojoj partiji borio da osvojim kraljicu. U pocetku nisam imao kraljicu na svojoj strani, a nisam imao ni pesaka, lovaca, konja ni topova. Svi su se pretvorili u crne figure,moje protivnike, da bi bili blizi kraljici…Sam sam trcao poljima,padao je pesak za pesakom,lovac za lovcem,konj za konjem,top za topom,borio sam se da osvojim kraljicu za sebe.Bio sam iskren,naprezao um,preznojavao se i uporno rusio sve figure u zelji da nju pridobijem.Ona je napravila jedan potez,ja sam bio nemocan i matiran.Sada definitivno hocu da izadjem iz partije.Ponekad je bolje svoj zivot odsanjati nego ziveti,jer je realnost tako bolna,a ljudi su postali zli…Nije bitno sta oni sada cine???Ja sam prvi postavio pravila igre!!!Ovo mogu razumeti samo oni koji su samnom bili deo jedne uloge.

                                                                  V.R.

-Prijatelj je neko ko razume tvoju proslost, veruje u tvoju buducnost i prihvata te danas onakvim kakav jesi!!…

-Pravi prijatelj je onaj koji vas razume i kada cutite,onaj koji vas opomene kada gresite i koji priznaje kada je pogresio.Sa pravim prijateljem sa cesto svadjamo,ali je to pomirenje najsladje jer ispred njega stoji iskreni razgovor i prastanje.

Zato ljudi cuvajte svoje prijatelje jer oni su retki.

“PRIJATELJU JE BOLJE OPROSTITI-NEGO GA IZGUBITI”

-Prijatelj…onaj koji nas ceni bez obzira na sve nase razlike i ostane uz nas i u dobru i u zlu…